Праћење погледа

Уређај за праћење погледа

Праћење погледа (енгл. eye tracking) је процес мерења тачке гледишта (где неко гледа) или покрета ока у односу на главу. Уређај који се користи за мерење положаја и покрета ока, назива се пратилац погледа (енгл. eye tracker). Ова технологија се користи у истраживањима визуелног система, психологији, психолингвистици, маркетингу, као улазни уређај за интеракцију између човека и рачунара, те у дизајну производа. Такође, све више се примењује у помоћним и рехабилитационим апликацијама, као што су контрола инвалидских колица, роботских руку и протеза. Недавно се истражује као алат за рано откривање поремећаја из спектра аутизма.

Историја

Посматрања покрета ока датирају још из 1800-их година. Луј Емил Жавал је 1879. године приметио да читање није глатко клизање очију по тексту, већ низ кратких заустављања (фиксација) и брзих покрета. Едмунд Хју[1] је конструисао рани пратилац погледа, користећи врсту контактног сочива са алуминијумским показивачем.

Први пратиоци погледа направљени су од стране Гаја Томаса Басвела, који је користио светлосне зраке, рефлектоване од ока и снимао их на филм.[2][3][4] Алфред Јарбус[5] је педесетих година 20. века спровео значајна истраживања, показујући да задатак који се даје субјекту у великој мери утиче на покрете очију. Његово истраживање из 1967. године, често се наводи као доказ да пажња посматрача зависи од проблема пред њим и информација које жели да добије.

Седамдесетих година 20. века, истраживање праћења погледа брзо се ширило, посебно у области читања. Године 1980. Џаст и Карпентер[6] су формулисали утицајну „Strong eye-mind hypothesis” (јака хипотеза о вези ока и ума), која тврди да „нема значајног кашњења између онога што је фиксирано и онога што се обрађује”. У 21. веку, употреба вештачке интелигенције (AI) и неуронских мрежа постала је одржив начин за извршавање задатака и анализу праћења погледа, посебно коришћењем конволуцијских неуронских мрежа за задатке усмерене на слике.

Методологија

Пратиоци погледа мере ротацију ока и положај зенице на неколико начина:

Електроокулографија (ЕОГ): Ова метода мери потенцијалну разлику између рожњаче (која је позитивно наелектрисана) и мрежњаче (негативно наелектрисана). Електроде постављене око ока, региструју промене напона док се око креће. ЕОГ је поуздан за мерење сакадичних покрета ока и детекцију трептаја, а може се користити и када су очи затворене, што је корисно у истраживањима сна.

Оптичко праћење (видео-окулографија - VOG): Ово је најчешћа и неинтрузивна метода. Користи инфрацрвено (IR) светло за осветљавање ока. Камере затим прате рефлексију рожњаче (тзв. glint) и центар зенице. Вектор између центра зенице и „глинта” користи се за израчунавање смера погледа. Постоје две главне IR технике: „светла зеница” (bright-pupil) и „тамна зеница” (dark-pupil), које се разликују по положају извора осветљења у односу на оптику.

Праћење везано за око (scleral contact lens / search coil): Ово укључује употребу контактних сочива са уграђеним огледалима или малим намотајима (coil). Када се око креће у магнетном пољу, индукује се струја, што омогућава изузетно високу прецизност. Међутим, ова метода је инвазивна и користи се углавном у специјализованим научним истраживањима.

Изазови и контроверзе

Иако праћење погледа нуди револуционарне могућности у науци и технологији, његова примена са собом носи низ етичких, техничких и друштвених изазова који захтевају пажљиву регулацију и критичку анализу.

Приватност и надзор

Праћење погледа може открити изузетно осетљиве информације попут биометријског идентитета, пола, старости, етничке припадности, особина личности, навика конзумирања дрога, емоција, страхова, вештина, интересовања, сексуалних преференција, као и физичког и менталног здравственог стања.[7] Компаније попут Мете су критиковане због коришћења података о праћењу погледа за циљано оглашавање и креирање детаљних профила корисника, а ови подаци се могу користити за манипулацију понашањем и одлукама потрошача.[8] Постоји и ризик да владе могу користити ову технологију за праћење грађана и стварање система друштвених кредита, као што се већ дешава у неким земљама.[9][10] Често је немогуће да обични потрошачи разумеју које се информације прикупљају и како ће бити коришћене, што онемогућава информисани пристанак.

Етичност и друштвени утицај

Софтвер за надзор испита (нпр. Proctorio, Honorlock), који прати покрете очију, звукове и активности на рачунару студената, изазива значајне етичке проблеме.[11][12] Ово може дискриминисати студенте са ADHD-ом, аутизмом или другим стањима која утичу на способност одржавања фиксног погледа. У радном окружењу, компаније могу користити праћење погледа за надзор запослених, мерење продуктивности и пажње, што води ка микроменаџменту и кршењу приватности. Потенцијали за интегрисање огласа који се појављују у зависности од погледа корисника, посебно у VR/AR играма, изазивају забринутост због прекомерне комерцијализације и нарушавањања имисије.[13]

Техничка ограничења и поузданост

Тачност праћења погледа може бити угрожена кретањем главе, ношењем наочара, обликом очију и условима осветљења. Уређаји попут Tobii-ја могу имати проблема са наочарима због одсјаја. Покрети ока су изузетно брзи, те да би праћење погледа било ефективно (нпр. за рендеровање праћењем фовее (енгл. Foveated Rendering)), мора бити изузетно брзо и са минималним кашњењем.[14] Развој софтвера који ефикасно интегрише праћење погледа и ради на различитим платформама може бити изузетно сложен и захтеван.[15] Системи могу погрешно тумачити природне покрете очију као знаке непажње или обмане, што може имати озбиљне последице (лажна позитивна/негативна).

Трошкови

Специјализовани пратиоци погледа и софтвер, посебно за асистивну технологију, и даље могу коштати десетине хиљада долара, чинећи их недоступним за многе којима су потребни. Улагања у истраживање и развој ове технологије су огромна, што може довести до високих цена финалних производа.

Литература

Референце

  1. ↑ Huey, Edmund (1968). The Psychology and Pedagogy of Reading (Reprint изд.). MIT Press.
  2. ↑ Buswell, G.T. (1922). „Fundamental reading habits: a study of their development”. Supplementary Educational Monographs. бр. 21. Chicago: University of Chicago.
  3. ↑ Buswell, G.T. (1937). „How adults read”. Supplementary Educational Monographs. бр. 45. Chicago: University of Chicago.
  4. ↑ Buswell, G.T. (1935), How people look at pictures: a study of the psychology and perception in art, University of Chicago Press, Trove 12223957
  5. ↑ Yarbus, Alfred L. (1967). Eye movements and vision (PDF). New York: Plenum Press. ISBN 978-1-4899-5379-7. Приступљено 24. 3. 2022.Категорија:CS1 одржавање: Формат датума
  6. ↑ Just & Carpenter 1980
  7. ↑ Bocetta, Sam (18. 3. 2024). „Exploring the risks of eye-tracking technology in VR security”.Категорија:CS1 одржавање: Формат датума
  8. ↑ „Meta may use the Quest Pro's eye-tracking serve ads: What is the updated privacy”. 14. 10. 2022.Категорија:CS1 одржавање: Формат датума
  9. ↑ Milmo, Dan (22. 3. 2025). „Meta to stop targeting UK citizen with personalised ads after settling privacy case”.Категорија:CS1 одржавање: Формат датума
  10. ↑ „Meta Bows to Legal Pressure, Stops Using Personal Data for Ads”. 24. 3. 2025.Категорија:CS1 одржавање: Формат датума
  11. ↑ Corbyn, Zoe (26. 8. 2022). „‘I’m afraid’: critics of anti-cheating technology for students hit by lawsuits”.Категорија:CS1 одржавање: Формат датума
  12. ↑ Rhea, Trennt. „Online proctoring is terrible for education”.
  13. ↑ Londoño, Juan (15. 9. 2022). „Hypothetical Risks Should Not Get in the Way of the Rollout of Eye-Tracking in AR/V”.Категорија:CS1 одржавање: Формат датума
  14. ↑ ALBERT, RACHEL; PATNEY, ANJUL; LUEBKE, DAVID; KIM, JOOHWAN. „Latency Requirements for Foveated Rendering in Virtual Reality” (PDF).
  15. ↑ Раденковић, Милош; Деспотовић-Зракић, Маријана; Богдановић, Зорица; Бараћ, Душан; Лабус, Александра; Симић, Милица. „Развој софтвера оријентисаног на процесе” (PDF).
Категорија:Когнитивна наука Категорија:Когнитивна психологија Категорија:Анатомија ока Категорија:Вид Категорија:Веб-дизајн
Категорија:CS1 извори на језику — немачки (de) Категорија:CS1 одржавање: Формат датума Категорија:Анатомија ока Категорија:Веб-дизајн Категорија:Вид Категорија:Когнитивна наука Категорија:Когнитивна психологија