Јануар

• 5. јануар — Грузијске трупе су напале Цхинвали, чиме је почео Јужноосетијски рат из 1991–1992.
• 8. јануар — Откривен упад власти Србије у југословенски монетарни систем, када се сазнало да је из Народне банке Југославије директно узела 18 милијарди и 243 милиона динара (1,4 милијарде долара) из примарне емисије.
• 9. јануар — Председништво СФРЈ усвојило Наредбу којом изричито наређује расформирање свих нелегалних оружаних састава на територији Југославије.
• 13. јануар — Совјетски војници су напали присталице независности Литваније код ТВ торња у Вилњусу, усмртивши 14 особа.
• 16. јануар — САД и западни савезници почели су операцију Пустињска олуја масовним ваздушним ударима по војним и индустријским циљевима у Ираку и Кувајту, 19 часова после истека ултиматума Уједињених нација.
• 17. јануар — Ирак је лансирао 8 ракета скад на Израел као одмазду за почетак Заливског рата, иако Израел није учествовао у њему.
• 25. јануар — Скупштина (Собрање) СР Македоније, једне од република СФР Југославије усвојила је декларацију о независности и платформу за преговоре о будућности Југославије.

Фебруар

• 1. фебруар — Земљотрес који је погодио погранична подручја Авганистана и Пакистана усмртио је више од 1.200 људи.
• 9. фебруар — На референдуму у Литванији, из којег су искључени грађани руске националности, више од 90% бирача гласало је за отцепљење од СССР-а.
• 13. фебруар — Америчко ратно ваздухопловство је бацило две ласерски вођене паметне бомбе на склониште у Багдаду, усмртивши најмање 408 цивила.

• 20. фебруар — Усвајањем амандмана 99 на Устав, којим је Република Словенија дефинисана као независна држава, словеначки парламент покренуо је иницијативу за отцепљење Словеније од СФРЈ.
• 22. фебруар — Хрватски парламент усвојио је Резолуцију о раздруживању од СФРЈ и Резолуцију о заштити уставног поретка Републике Хрватске.
• 23. фебруар — Војним пучем у Тајланду свргнута је влада Чатичаија Чунавана, а власт је преузела војна хунта.

• 23. фебруар — Основана Српска радикална странка.
• 25. фебруар — Ирачка ракета скад је погодила, у Заливском рату, касарну америчких маринаца код саудијског града Дахран, при чему је погинуло 28 војника, а већи број је рањен.
• 26. фебруар — Садам Хусеин је преко радија најавио повлачење ирачке војске из Кувајта.
• 27. фебруар — Декларација о државној суверености и недељивости Републике Босне и Херцеговине
• 28. фебруар — Председник САД Џорџ Буш старији је прогласио победу у Заливском рату и наредио прекид ватре.

Март

• 2. март — У Пакрацу дошло до сукоба између српских цивила и хрватских паравојних снага.
• 3. март — Становници Летоније и Естоније убедљивом већином гласали за независност од Совјетског Савеза.
• 9. март — У Београду су избиле демонстрације против режима Слободана Милошевића који је организовао Српски покрет обнове.
• 10. март — У Београду су почеле студентске демонстрације, познате и као „Плишана револуција“.
• 12. март — Председништво СФРЈ није изгласало предлог генералског врха ЈНА о завођењу ванредног стања на територији СФРЈ.
• 15. март — "Бирмингемска шесторка", шест Ираца погрешно оптужених да су 1974. подметнули експлозије у пабове у енглеском граду Бирмингем, је ослобођена после 16 година у затвору.
• 16. март — Председник Србије Слободан Милошевић је у телевизијском обраћању грађанима објавио да се Србија повлачи из рада Председништва СФРЈ, након што је одбацило предлог генералштаба ЈНА да се уведе ванредно стање у Југославији.
• 17. март — Већина совјетских грађана изјаснила се на референдуму за очување савеза држава под новим именом Заједница Независних Држава.
• 25. март --- Састанак у Карађорђеву
• 31. март — На Плитвицама у Хрватској избио први сукоб хрватске полиције и наоружаних Срба.

Април

• 9. април — Врховни совјет Грузијске ССР је прогласио независтност од Совјетског Савеза.
• 10. април — У судару ферибота и танкера код Ливорна услед густе магле, погинуло је 140 особа.
• 30. април — Најмање 125.000 људи је погинуло у циклону у Бангладешу.

Мај

• 2. мај — У Борову селу убијено дванаест припадника МУП -а Хрватске.
• 3. мај — Мошти светога Николаја Велимировића, у пратњи епископа западноамеричког Хризостома и епископа Митрофана, пренешене авионом из Чикага у Србију. Коначно, 3. маја 1991. године, ЈАТ-ов авион са ковчегом моштију владике Николаја слетео је на београдски аеродром. Дочекали су га највиши представници Српске православне цркве на челу са патријархом српским Павлом и мноштвом народа.
• 6. мај — Демонстрације у Сплиту 1991.
• 7. мај — Тенкови ЈНА заустављени у Пологу.
• 15. мај — Спречен избор Стипе Месића за председника Председништва Југославије.
• 19. мај — Упркос бојкота локалних Срба, гласачи су на референдуму подржали независност Хрватске од СФРЈ.
• 21. мај — Премијер Индије Раџив Ганди убијен бомбом скривеном у букет цвећа, током предизборног митинга у јужној индијској држави Тамил Наду.
• 24. мај — Сабор Српске православне цркве на челу са патријархома Павлом прогласило је уједињење СПЦ и Самосталне српске православне цркве^[1], чиме је зацељен амерички раскол из 1963. године. Света литургија помирења служена је на празник Сретење, у Саборној цркви у Београду.

• 25. мај — Завршена је дводневна операција Израела за „ваздушни превоз“ 15.000 етиопских Јевреја из Адис Абебе у Израел.
• 26. мај — Звијад Гамсахурдија изабран је за председника Грузије.
• 26. мај — Аустријски путнички авион Боинг 767, у власништву бившег тркачког аса Никија Лауде, срушио се око 160 километара северно од Бангкока. Свих 223 путника и чланова посаде је погинуло.

• 28. мај — Снаге Етиопског народног револуционарног демократског фронта ушле су у Адис Абебу, окончавши владавину Дерга и Етиопски грађански рат.
• 29. мај — ФК Црвена звезда је постала првак Европе у фудбалу у Барију победивши Олимпик из Марсеља са 5:3 после извођења једанаестераца.
• 31. мај — У Лисабону је потписан мировни споразум о Анголи, којим је после готово 16 година окончан Анголски грађански рат.

Јун

• 4. јун — Комунистичка влада Фатоса Наноа у Албанији поднела је оставку након 20-дневног генералног штрајка.
• 9. јун — Ерупција вулкана Пинатубо на Филипинима усмртила је око 100 људи, а 250.000 остало без крова над главом.
• 10. јун — У Дому полиције у Сарајеву, на сатсанку СДА БиХ Алије Изетбеговића формирана је партијска војска под називом Зелене беретке и Савет за националну одбрану муслиманског народа, који се састојао од седам чланова.
• 12. јун — Борис Јељцин изабран је за председника Русије на првим директним председничким изборима у земљи.

• 17. јун — Парламент Јужне Африке укинуо последњи закон на којем је, од 1950, била заснована политика апартхејда.
• 19. јун — Последњи совјетски војници су напустили Мађарску после 45 година дугог присуства.
• 21. јун — Амерички државни секретар Џејмс Бејкер дошао је у Београд да би разговара са савезним и републичким лидерима у покушају очувања Југославије. На састанку са премијером Антом Марковићем, нагласио је да је Вашингтон спреман да подржи његове реформе. Понудио је помоћ од 50+50 милијарди долара за демократизацију земље, како би постала први кандидат са истока Европе за чланство у Европској унији.^[2]
• 25. јун — Парламенти Словеније и Хрватске су прогласили независност тих република од СФРЈ.
• 25. јун — Последње совјетске јединице напустиле су Чехословачку, 23 године након војне интервенције Варшавског пакта којом је окончана реформистичка политика Александра Дупчека.
• 27. јун — Југословенска народна армија кренула у оружану акцију освајања југословенских граничних прелаза. У десетодневном ратовању са припадницима словеначке територијалне одбране, погинуло нешто више од 40 особа.
• 30. јун — Стјепан Месић, под притиском Европске заједнице, изабран за председника Председништва СФРЈ.

Јул

• 1. јул — На састанку у Прагу лидери источноевропских земаља укинули су војни савез Варшавски пакт, основан 1955.
• 7. јул — Усвојена је Брионска декларација о тромесечном одлагању примене одлука о независности Словеније и Хрватске, којом се влада СФР Југославије обавезала да ће повући савезну војску (ЈНА) из Словеније, а словеначке власти на демобилизацију словеначких трупа.
• 11. јул — Авион с муслиманским ходочасницима из Нигерије срушио се у пламену у граду Џеда у Саудијској Арабији, што није преживео нико од путника. У авиону се налазило 261 лице, с члановима посаде.
• 18. јул — Председништво СФРЈ донело је на седници у Београду одлуку о повлачењу Југословенске народне армије из Словеније.
• 24, јул — Народна скупштина Републике Србије, на свом ванредном заседању донела је Декларацију о поништењу одлука руководства земље о праштању надокнаде за ратну штету.^[3]
• 31. јул — Председници СССР и САД Михаил Горбачов и Џорџ Буш потписали у Москви споразум о ограничењу нуклеарног оружја великог домета.

Август

• 19. август — У Совјетском Савезу је покушан државни удар којим су присталице тврде линије покушале да збаце са власти Михаила Горбачова, творца совјетске „гласности” и „перестројке”.
  • У Москви је уведен полицијски час, Борис Јељцин указом је преузео команду над оружаним снагама СССР лоцираним у Русији, након што су антиреформске комунистичке снаге покушале да у ноћи између 19. и 20. августа изврше државни удар и оборе с власти последњег лидера СССР Михаила Горбачова.
  • Балтичка република Естонија прогласила је независност од СССР.
• 21. август — Хрватске власти почеле блокаду касарни ЈНА у Хрватској и ускратиле им снабдевање струјом, храном и водом.
• 24. август — Председник СССР Михаил Горбачов дао је оставку на место шефа Комунистичке партије и затражио да Централни комитет донесе одлуку о распуштању партије.
• 24. август —
  • Почели напади снага ЈНА и српских паравојних јединица на Вуковар.
  • Парламент Украјине прогласио је независност од СССР.
  • Председник СССР Михаил Сергејевич Горбачов дао је оставку на место шефа Kомунистичке партије и затражио да Централни комитет донесе одлуку о распуштању партије основане пре 93 године, која је тада имала 16 милиона чланова.
• 25. август — Белорусија прогласила независност од СССР.
• 27. август — Молдавија је прогласила независност од СССР.
• 29. август — Совјетска скупштина суспендовала је Комунистичку партију и замрзнула њене банковне рачуне, под оптужбом да је била умешана у покушај државног удара.^[4]
• 31. август — Узбекистан и Kиргистан прогласили су независност од СССР, чиме је број република које су изашле из Совјетског Савеза порастао на десет.

Септембар

• 6. септембар — СССР је признао независност Литваније, Летоније и Естоније; Лењинград је преименован у Санкт Петербург.
• 7. септембар — У Хагу је почела Међународна мировна конференција о Југославији. На конференцији су учествовали сви чланови Председништва СФР Југославије, председник Савезне владе и шест председника југословенских република. Конференцијом, која је усвојила Декларацију о мирном решавању југословенске кризе, председавао је лорд Карингтон.
• 8. септембар — У Македонији одржава се референдум за независност. 95% гласача изјашњава се за независност.
• 9. септембар — Таџикистан је прогласио независност од Совјетског Савеза.
• 20. септембар — Црногорска народна скупштина је у Жабљаку прогласио Црну Гору еколошком државом и прихватила декларацију о заштити природе.
• 25. септембар — Савет безбедности УН усвојио је резолуцију о ембаргу на извоз оружја у Југославију и позвао југословенске лидере да окончају сукобе.
• 30. септембар — Председник Жан-Бертран Аристид је свргнут са власти војним пучем на Хаитију.

Октобар

• 3. октобар — Председништво СФРЈ прогласило стање непосредне ратне опасности на територији Југославије, и прешло у рад у четворочланом саставу, тј. без чланова из Словеније, Хрватске, БиХ, и Македоније. За председника „крњег“ Председништва изабран Бранко Костић, представник Црне Горе.
• 7. октобар — Експлозија у председништву Хрватске на Банским дворима- хрватска страна тврди да је авијација ЈНА тиме покушала да убије Фрању Туђмана, док југословенска страна тврди да су сами Хрвати подметнули контролисану експлозију, огласивши ваздушну опасност.
• 8. октобар — После истека тромесечног брионског мораторијума Словенија и Хрватска су поново прогласиле независност од Југославије.
• 9. октобар — Дафина Милановић је основала Дафимент банку, по принципу пирамидалне штедње, без иједног динара оснивачког улога. Дафимент банка је нудила месечне камате на штедњу и до 160% за месец дана.
• 18. октобар — На другој пленарној седници Конференције о Југославији у Хагу, председник Србије Слободан Милошевић одбацио је предложену Декларацију о Југославији, којом би се предвидело да бивше федералне јединице постану суверене и независне републике, међународно признате. Председник Србије је касније одбацио све остале верзије „Споразума о општем решавању кризе“ у бившој СФР Југославији.
• 22. октобар — Крње председништво Југославије је одбацило предлог Европске заједнице да југословенска федерација буде реконституисана у асоцијацију суверених држава.
• 24. октобар — У Сарајеву је конституисана прва Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини, а за њеног првог председника изабран је Момчило Крајишник. Скупштина је усвојила Декларацију о праву српског народа на самоопредељење.
• 25. октобар — Последњи војник ЈНА напушта територију Републике Словеније.

Новембар

• 1. новембар — СРЈ ограничава путовања регрута у иностранство. ЈНА је ушла у градове Орашац и Затон Мали, северозападно од Дубровника, и да одустаје од плана за мирну предају Дубровника. Егзодус Срба из западне Славоније. Офанзива ЈНА у Вуковару.
• 2. новембар — ЈНА осваја западни део Вуковара, борећи се за сваку кућу. Загреб без струје након операција ЈРВ код Велике Горице.
• 2. новембар — Устоличен је Цариградски патријарх Вартоломеј I .
• 3. новембар — Српска села између Дарувара и Славонске Пожеге окупирана, талас избеглица.
• 3. новембар — 65 борбених летова ЈНА. Рафинерија у Сиску уништена.
• 4. новембар — Корасон Акино је дала председнички опроштај бившој првој дами Филипина Имелди Маркос и дозволила јој да се врати из изгнанства.
• 4. новембар — Гари Каспаров је победио на шаховском турниру у Тилбургу.
• 4. новембар — Касарна ЈНА у Карловцу евакуисана са мртвима и рањеницима. Прва гардијска моторизована бригада ЈНА објављује да су почеле завршне операције протеривања хрватских паравојних формација из Вуковара.
• 5. новембар — Хашка конференција: Слободан Милошевић поново одбацује мировни план, јер не пружа „заштиту елементарних права српског народа“ у Хрватској; примирје је објављено 11. новембра.
• 5. новембар — Хрватске снаге први пут циљају српску територију (Шид, пријављене четири смртна случаја, и Апатин следећег дана). Заузимају касарну у Делницама и околне објекте са великом количином оружја.
• 5. новембар — Тело издавачког магната Роберта Максвела пронађено је у Атлантику.
• 6. новембар — ЈНА захтева предају Дубровника (тј. брда Срђ, Босанка и Нунцијата). Туђман тражи интервенцију САД. Експлозија оштећује мост на железничкој прузи Београд-Бар.
• 6. новембар — КПСС и КП РСФСР забрањене у Русији.
• 7. новембар — Тенковске битке око Вуковара, Окучана, Градишке, Дарувара, Пакраца, Петриње. Увече, пуцњава из опкољене касарне у Загребу.
• 7. новембар — Меџик Џонсон је објавио да има вирус ХИВ.
• 8. новембар — Пашки мост одбрањен од ваздушних напада ЈНА. Сирене за ваздушну опасност у 34 града, погођена је трафостаница у Купинечком Краљевцу код Загреба. Почиње вишедневно гранатирање Дубровника.
• 8. новембар — Европска унија је увела економске санкције Југославији (суспензија споразума о трговини и сарадњи, ограничен увоз неких производа у ЕЗ, посебно текстила, биће затражен ембарго на нафту од УН), следећег дана су их објавиле и САД.
• 9. новембар — Муџахединска делегација Бурханудина Рабанија посећује Москву, слаже се да је потребно пренети власт у Авганистану на прелазну исламску владу.
• 9 — 10. новембар — СДС (БиХ) организује плебисцит за останак Срба у Југославији.
• 11. новембар — Пешадија ЈНА напредује северно од Дубровника (Танјуг).
• 12. новембар — ХДЗ БиХ проглашава Хрватску заједницу Босанску Посавину.
• 12. новембар — Велики мировни скуп у Сарајеву, који су организовали синдикати (етничке тензије су велике, као и последице рата у Хрватској, нпр. несташица горива).
• 14. новембар — Споразум о „плавим шлемовима“ у Хрватској - ЈНА и Србија се први пут слажу око мировних снага; питање је на којој линији и неопходан је и прекид непријатељстава. Примирје у Дубровнику за евакуацију посматрача ЕЗ и преко две хиљаде избеглица на броду „Славија“.
• 14/15. новембар — Рат у Хрватској: Разарач Сплит учествује у нападу Југословенске народне армије на Сплит, након што је потопио патролни чамац; блокада хрватске обале је ипак окончана следећег дана. Договорено је 13. примирје у Хрватској: хрватска блокада касарни је укинута у замену за евакуацију свих савезних трупа.
• 16. новембар — Српска војска осваја Слуњ, ХНК у Осијеку је тешко оштећен. Договорено је примирје 13.ог.
• 16. новембар — Веће република и покрајина, са само 31 делегатом, гласа о неповерењу влади Анте Марковића, након што је Бранко Костић позвао на смену Анте Марковића и Будимира Лончара.
• 17. новембар — Македонски парламент усваја Устав којим се бивша југословенска република означава као независна држава у оквиру њених постојећих административних граница. 92 од 120 посланика гласало је за Устав.
• 18. новембар — После тромесечне опсаде, Вуковар пао у руке ЈНА и разним српским паравојним јединицама.
• 18. новембар — Почео је масакр у Шкабрњи, а Надин је пао следећег дана.
• 18. новембар — Крајинска влада је објавила да међународне снаге могу бити распоређене само на линији разграничења.
• 18. новембар — Проглашена је Хрватска заједница Херцег-Босна у Босни и Херцеговини (преименована у Републику 28. 8. 1993, де факто главни град: Груде).
• 18. новембар — Амбасадор Сајрус Венс и подсекретар УН Марак Гулдинг стижу у седмодневну посету зараћеним земљама.
• 20. новембар — Рат у Хрватској: Опсада Вуковара завршава се предајом хрватског гарнизона. Почиње вишедневно гранатирање Осијека. ЈНА улази у Мокошицу код Дубровника.
• 21. новембар — Миле Паспаљ је изабран за председника скупштине САО Крајине, замењујући Велибора Матијашевића.
• 21. новембар — Масленички мост је уништен, Задар гранатиран. ЈНА извештава да је заузела Ласлово и Ернестиново код Осијека.
• 22. новембар — ЈНА почиње повлачење из база у Сплиту, Дивуљама и Шибенику према јучерашњем споразуму. Увече је постигнут договор о повлачењу загребачког гарнизона.
• 22. новембар — Вође ХСП-а Доброслав Парага и Милан Вуковић приведени под оптужбом за планирање оружане побуне (ХСП је 14. 11. прогласио „мобилизацију“ и претио грађанским ратом ако се власти умешају).
• 23. новембар — 14. прекид ватре договорен, прво уз посредовање УН, на састанку Туђмана, Милошевића и Кадијевића са Венсом и Карингтоном у Женеви.
• 23. новембар — Фреди Меркјури, певач групе Квин, објављује да има Сиду.
• 24. новембар — Тенис: Моника Селеш побеђује Мартину Навратилову, зарадивши 2,7 милиона долара 1991. године.
• 25. новембар — Амнести интернешенел оптужује све стране у југословенском сукобу за мучење и убиства цивила; Савет Европе укида посебан статус Југославије. Генерал Милан Аксентијевић и бизнисмен Антун Кикаш су размењени.
• 26. новембар — ЈНА напушта загребачку касарну „Маршал Тито“ (до 30.).
• 27.новембар — Резолуција Савета безбедности УН 721 - подржава напоре генералног секретара и његовог изасланика да се прекину борбе, спремност за слање мировних снага ако се одржи прекид ватре.
• 27. новембар — Канцелар Хелмут Кол најављује да ће Немачка признати Словенију и Хрватску „пре Божића“.
• 28. новембар — Хрватска прихвата распоређивање снага УН унутар републике. Српске снаге су окупирале Липик код Пакраца.
• 28. новембар — Јужна Осетија је прогласила независност од Грузије.

Децембар

• 8. децембар — Председници Русије, Белорусије и Украјине Борис Јељцин, Леонид Кравчук и Станислав Шушкевич у Минску потписали споразум о формирању Заједнице Независних Држава која би заменила СССР.
• 8. децембар — ФК Црвена звезда је савладала Коло Коло са 3:0 у финалу Интерконтиненталног купа.

• 11. децембар — Украјина је признала Хрватску. Била је прва држава чланица УН која је то учинила.
• 13. децембар — Бивше совјетске републике Казахстан, Киргистан, Таџикистан, Туркменистан и Узбекистан одлучиле су да се придруже Заједници независних држава.
• 15. децембар — Око 500 људи је изгубило живот када је трајект „Салем експрес“ ударио у корални гребен и потонуо код египатске луке Сафага.

• 19. децембар — У Книну бива проглашена независност Републике Српске Крајине.
• 20. децембар — Анте Марковић поднео оставку на дужност председника Савезне Владе.
• 25. децембар — Михаил Горбачов поднео оставку на функцију председника СССР.
• 26. децембар — Врховни совјет Совјетског Савеза констатовао да земља више не постоји, након што су све републике прогласиле независност.
• 30. децембар — На састанку у белоруској престоници Минску, лидери Заједнице независних држава, формиране након распада СССР-а, нису успели да се договоре о заједничкој војсци, остављајући свим бившим совјетским републикама да формирају сопствене оружане снаге.

Јануар

• 1. јануар — Дарија Клишина, руска атлетичарка
• 4. јануар — Чарлс Мелтон, амерички глумац и модел^[5]
• 6. јануар — Вил Бартон, амерички кошаркаш
• 7. јануар — Едан Азар, белгијски фудбалер^[6]
• 7. јануар — Ален Стевановић, српски фудбалер^[7]
• 8. јануар — Стефан Савић, црногорски фудбалер
• 12. јануар — Тина Крајишник, српска кошаркашица
• 12. јануар — Пикси Лот, енглеска музичарка и глумица
• 16. јануар — Немања Р. Милетић, српски фудбалер^[8]
• 20. јануар — Полона Херцог, словеначка тенисерка^[9]
• 26. јануар — Николо Мели, италијански кошаркаш^[10]
• 27. јануар — Александар Игњовски, српски фудбалер^[11]
• 30. јануар — Нина Мицић, српска сноубордерка^[12]

Фебруар

• 5. фебруар — Теренс Рос, амерички кошаркаш^[13]
• 6. фебруар — Александар Катаи, српски фудбалер^[14]
• 10. фебруар — Ема Робертс, америчка глумица и певачица^[15]
• 11. фебруар — Никола Миротић, шпански кошаркаш^[16]
• 13. фебруар — Синиша Бабић, српски фудбалер^[17]
• 17. фебруар — Џереми Ален Вајт, амерички глумац^[18]
• 17. фебруар — Бони Рајт, енглеска глумица, редитељка, сценаристкиња и продуценткиња^[19]
• 17. фебруар — Ед Ширан, енглески музичар
• 19. фебруар — Адријан Пејн, амерички кошаркаш (прем. 2022)^[20]
• 20. фебруар — Сали Руни, ирска књижевница
• 21. фебруар — Џо Алвин, енглески глумац^[21]
• 24. фебруар — Немања Убовић, српски ватерполиста
• 27. фебруар — Ања Тепеш, словеначка такмичарка у скијашким спортовима

Март

• 4. март — Мелвин Еџим, канадско-нигеријски кошаркаш^[22]
• 6. март — Александар Драговић, аустријски фудбалер^[23]
• 6. март — , амерички хип хоп музичар, музички продуцент и дизајнер
• 13. март — Стефан Ђорђевић, српски фудбалер^[24]
• 13. март — Тристан Томпсон, канадско-амерички кошаркаш
• 14. март — Емир Бекрић, српски атлетичар
• 16. март — Џастин Кобс, америчко-црногорски кошаркаш^[25]
• 18. март — Тијана Малешевић, српска одбојкашица
• 18. март — Пјер-Иг Ербер, француски тенисер^[26]
• 20. март — Луси Џоунс, велшка певачица, глумица и модел
• 21. март — Антоан Гризман, француски фудбалер^[27]
• 23. март — Факундо Кампазо, аргентински кошаркаш^[28]
• 23. март — Џенана Шехановић, босанскохерцеговачка пијанисткиња
• 29. март — Нголо Канте, француски фудбалер^[29]
• 30. март — НФ, амерички хип хоп музичар

Април

• 2. април — Милан Родић, српски фудбалер^[30]
• 3. април — Хејли Кијоко, америчка музичарка, глумица и плесачица^[31]
• 5. април — Марија Бергам, српска глумица^[32]
• 7. април — Ен-Мари, енглеска музичарка
• 7. април — Лука Миливојевић, српски фудбалер^[33]
• 9. април — Лазар Радосављевић, српски кошаркаш^[34]
• 11. април — Тијаго Алкантара, шпански фудбалер^[35]
• 11. април — Славен Дошло, српски глумац^[36]
• 13. април — Бранкица Михајловић, српска одбојкашица^[37]
• 16. април — Кејти Мајли, америчка пливачица
• 16. април — Никола Пешаковић, српски кошаркаш^[38]
• 22. април — Данило Анђушић, српски кошаркаш^[39]
• 23. април — Немања Тодоровић, српски кошаркаш^[40]
• 30. април — Данијел Алексић, српски фудбалер^[41]
• 30. април — Травис Скот, амерички хип хоп музичар и музички продуцент^[42]

Мај

• 6. мај — Иван Бува, хрватски кошаркаш^[43]
• 9. мај — Ерик Грин, амерички кошаркаш^[44]
• 11. мај — Никола Петрић, српски фудбалски голман^[45]
• 15. мај — Нејт Волтерс, амерички кошаркаш^[46]
• 16. мај — Григор Димитров, бугарски тенисер^[47]
• 17. мај — Јохана Конта, британска тенисерка^[48]
• 23. мај — Лена Мајер-Ландрут, немачка певачица^[49]
• 23. мај — Марко Шћеповић, српски фудбалер^[50]
• 25. мај — Дерик Вилијамс, амерички кошаркаш^[51]
• 27. мај — Ксенија Первак, руска тенисерка^[52]
• 28. мај — Александар Лаказет, француски фудбалер^[53]
• 31. мај — Азилија Бенкс, америчка музичарка и глумица^[54]

Јун

• 3. јун — Тијана Ајдуковић, српска кошаркашица
• 4. јун — Раџив Ван ла Пара, холандски фудбалер^[55]
• 4. јун — Лоренцо Инсиње, италијански фудбалер^[56]
• 7. јун — Емили Ратајковски, амерички модел и глумица^[57]
• 11. јун — Сасу Салин, фински кошаркаш^[58]
• 14. јун — Костас Манолас, грчки фудбалер^[59]
• 16. јун — Немања Недовић, српски кошаркаш^[60]
• 18. јун — Зураб Датунашвили, грузијско-српски рвач
• 20. јун — Петар Ђуричковић, српски фудбалер^[61]
• 26. јун — Дијего Фалчинели, италијански фудбалер^[62]
• 28. јун — Кевин Де Бројне, белгијски фудбалер^[63]
• 29. јун — Кавај Ленард, амерички кошаркаш^[64]

Јул

• 3. јул — Анастасија Пављученкова, руска тенисерка
• 8. јул — Вирџил ван Дајк, холандски фудбалер^[65]
• 9. јул — Ивана Дудић, српска глумица и мађионичарка^[66]
• 9. јул — Рајли Рид, америчка порнографска глумица^[67]
• 10. јул — Немања Јарамаз, српски кошаркаш^[68]
• 10. јул — Џонатан Кафу, бразилски фудбалер^[69]
• 12. јул — Пабло Карењо Буста, шпански тенисер
• 12. јул — Хамес Родригез, колумбијски фудбалер^[70]
• 14. јул — Шабаз Непијер, америчко-порторикански кошаркаш^[71]
• 16. јул — Андрос Таунсенд, енглески фудбалер^[72]
• 16. јул — Александра Шип, америчка глумица и музичарка^[73]
• 22. јул — Тенис Сандгрен, амерички тенисер^[74]
• 25. јул — Брендон Дејвис, амерички кошаркаш^[75]
• 25. јул — Ђорђе Стојковић, српски глумац
• 26. јул — Немања Г. Милетић, српски фудбалер^[76]

Август

• 9. август — Фуркан Алдемир, турски кошаркаш^[77]
• 10. август — Пратиша Банерџи, индијска глумица (прем. 2016)^[78]
• 11. август — Милица Павловић, српска певачица^[79]
• 12. август — Крис Мидлтон, амерички кошаркаш^[80]
• 15. август — Филип Младеновић, српски фудбалер^[81]
• 17. август — Остин Батлер, амерички глумац и певач^[82]
• 20. август — Марко Ђоковић, српски тенисер^[83]
• 21. август — Калифа Кулибали, малијски фудбалер^[84]
• 26. август — Дилан О’Брајен, амерички глумац^[85]
• 28. август — Марко Вешовић, црногорски фудбалер^[86]
• 28. август — Андреја Пејић, аустралијски модел
• 29. август — Дешон Томас, амерички кошаркаш
• 31. август — Седрик Соарес, португалски фудбалер^[87]

Септембар

• 4. септембар — Александар Атанасијевић, српски одбојкаш
• 4. септембар — Петар Бојић, српски фудбалер^[88]
• 7. септембар — Милан Миловановић, српски кошаркаш^[89]
• 10. септембар — Дуња Илић, српска певачица
• 19. септембар — Си Џеј Маколум, амерички кошаркаш^[90]
• 27. септембар — Симона Халеп, румунска тенисерка^[91]
• 29. септембар — Лука Бабић, хрватски кошаркаш
• 29. септембар — Адем Љајић, српски фудбалер^[92]
• 30. септембар — Жофре Ловерњ, француски кошаркаш^[93]

Октобар

• 2. октобар — Роберто Фирмино, бразилски фудбалер^[94]
• 5. октобар — Торнике Шенгелија, грузијски кошаркаш^[95]
• 9. октобар — Олександр Липовиј, украјински кошаркаш^[96]
• 10. октобар — Лали, аргентинска музичарка, глумица, плесачица и модел^[97]
• 10. октобар — Маријана Пахон, колумбијска бициклисткиња^[98]
• 10. октобар — Габријела Чилми, аустралијско-италијанска музичарка^[99]
• 10. октобар — Џердан Шаћири, швајцарски фудбалер^[100]
• 13. октобар — Дарко Лазић, српски певач^[101]
• 24. октобар — Бојан Дубљевић, црногорски кошаркаш^[102]
• 30. октобар — Томаш Саторански, чешки кошаркаш^[103]

Новембар

• 1. новембар — Нађа Нинковић, српска одбојкашица
• 1. новембар — Лангстон Хол, амерички кошаркаш^[104]
• 4. новембар — Адријана Чечик, америчка порнографска глумица^[105]
• 8. новембар — Никола Калинић, српски кошаркаш^[106]
• 8. новембар — Остин Холинс, амерички кошаркаш^[107]
• 10. новембар — Марко Васиљевић, српски глумац^[108]
• 11. новембар — Немања Радовић, црногорски кошаркаш^[109]
• 15. новембар — Шејлин Вудли, америчка глумица^[110]
• 15. новембар — Огњен Мудрински, српски фудбалер^[111]
• 16. новембар — Немања Гудељ, српски фудбалер^[112]
• 23. новембар — Марко Јеремић, српски кошаркаш^[113]
• 24. новембар — Албано Оливети, француски тенисер^[114]
• 25. новембар — Никола Максимовић, српски фудбалер^[115]

Децембар

• 2. децембар — Чарли Пут, амерички музичар и музички продуцент^[116]
• 4. децембар — Дује Дукан, хрватско-амерички кошаркаш^[117]
• 4. децембар — Зои Куш, америчка порнографска глумица^[118]
• 5. децембар — Кристијан Јелич, америчко-српски играч бејзбола
• 6. децембар — Коко Вандевеј, америчка тенисерка^[119]
• 6. децембар — Милица Мандић, српска теквондисткиња^[120]
• 10. децембар — Кики Бертенс, холандска тенисерка^[121]
• 12. децембар — Ненад Гаврић, српски фудбалер^[122]
• 12. децембар — Александар Шћекић, црногорски фудбалер^[123]
• 16. децембар — Никола Козомара, српски бициклиста^[124]
• 18. децембар — Рикардо Гомеш, фудбалер са Зеленортских Острва^[125]
• 20. децембар — Жоржињо, бразилско-италијански фудбалер^[126]
• 22. децембар — Бојан Матић, српски фудбалер^[127]
• 22. децембар — , амерички хип хоп музичар^[128]
• 24. децембар — Луј Томлинсон, енглески музичар, најпознатији као члан групе
• 26. децембар — Дилан Енис, јамајканско-канадски кошаркаш^[129]
• 31. децембар — Бојана Јовановски, српска тенисерка^[130]

Јануар

• 4. јануар — Звонко Лепетић, хрватски глумац (* 1928)^[131]
• 5. јануар — Југ Гризељ, југословенски новинар (* 1926)^[132]
• 5. јануар — Васко Попа, српски песник (* 1922)^[133]
• 11. јануар — Ратко Сарић, српски глумац (* 1916)^[134]
• 11. јануар — Карл Дејвид Андерсон, амерички физичар и нобеловац (* 1905)
• 14. јануар — Михаило Стевановић, српски филолог (* 1903)^[135]
• 31. јануар — Џон Бардин, амерички физичар и нобеловац (* 1908)

Март

• 2. март — Серж Гензбур, француски музичар и филмски режисер (* 1928)^[136]
• 3. март — Вилијам Џорџ Пени, енглески атомски физичар и математичар (* 1909)^[137]
• 25. март — Милутин Татић, српски глумац (* 1923)^[138]

Април

• 16. април — Дејвид Лин, енглески филмски режисер, продуцент, сценариста и монтажер (* 1908)^[139]

Јун

• 6. јун — Стен Гец, амерички џез саксофониста (* 1927)^[140]
• 14. јун — Пеги Ешкрофт, енглеска глумица (* 1907)^[141]
• 19. јун — Џин Артур, америчка глумица (* 1900)^[142]
• 28. јун — Драган Бубало, поручник ЈНА (* 1964)

Јул

• 2. јул — Ли Ремик, америчка глумица (* 1935)^[143]
• 14. јул — Павел Морозенко, совјетски глумац (* 1939)^[144]
• 24. јул — Исак Башевис Сингер, јеврејски књижевник и нобеловац 1978. (* 1904)^[145]

Август

• 5. август — Јован Аћин, српски редитељ и сценариста (* 1941)^[146]
• 8. август — Џејмс Ирвин, амерички астронаут (* 1930)^[147]
• 24. август — Сергеј Ахромејев, маршал Совјетског Савеза (* 1923)
• 27. август — Патријарх српски Герман (Ђорић), српски патријарх (* 1899)

Септембар

• 11. септембар — Радмила Димић, српска певачица (* 1922)
• 28. септембар — Мајлс Дејвис, амерички џез трубач и композитор (* 1926)^[148]
• 29. септембар — Милан Тепић, мајор ЈНА (* 1957)
• 30. септембар — Тома Здравковић, српски певач (* 1938)^[149]

Октобар

• 16. октобар — Благо Задро, хрватски војник и командант (* 1944)

Новембар

• 9. новембар — Ив Монтан, француски шансонијер и глумац (* 1921)^[150]
• 23. новембар — Клаус Кински, немачки глумац (* 1926)^[151]
• 24. новембар — Фреди Меркјури, певач групе Квин (* 1946)

Децембар

• 15. децембар — Василиј Зајцев, совјетски снајпериста у Другом светском рату (* 1915)
• 25. децембар — Антон Бургер, нациста и командант конц. логора (* 1911)