| « La vivo ne atingas la celon, sed plenumas ĉion eblan, daŭrigas ĉion efektivigitan, ĝi ĉiam pretas fari paŝon plu — por vivi pli komplete, pli multe vivi se eblas; la alia celo mankas. Ni ofte traktas kiel celon sinsekvajn fazojn de la sama evoluo al kiu ni alkutimiĝis; ni opinias ke celo de infano estas plenaĝo, ĉar li iĝas plenaĝulo, sed la celo de la infano estas pli ĝuste — ludi, ĝui, esti infano. Se rigardi definitive, la celo de ĉio viva estas la morto. » | | « Жизнь не достигает цели, а осуществляет все возможное, продолжает все осуществленное, она всегда готова шагнуть дальше — затем, чтоб полнее жить, еще больше жить, если можно; другой цели нет. Мы часто за цель принимаем последовательные фазы одного и того же развития, к которому мы приучились; мы думаем, что цель ребенка совершеннолетие, потому что он делается совершеннолетним, а цель ребенка скорее — играть, наслаждаться, быть ребенком. Если смотреть на предел, то цель всего живого — смерть. » |